hopepodme

Titov svemirski program: Tajna misterija Hladnog rata

hopepodme | 09 Јануар, 2019 00:14

terra10.pdf

❤️ Click here: Titov svemirski program: Tajna misterija Hladnog rata

Naud- ni« Jet Propulsion Laboratory su proveli 30 godina na razvoju senzora za astronomske sateli- te, a ovaj termometar predstav- ija prvi uredaj namenjen direm trildtu na kome Je primenjena ta tehnotogija. Islamska poruka putem Osmanlija, i prije njihovog osvajanja Bosne, dolazi i do dobrih Bo5njana ili dobrih Bo5njaka, kao se desto u dubrovadkim arhivima govori o stanovnicima srednjovjekovne Bosne. Psujući tiho, Smit se kotrljao i prevrtao, mahnito grebući rukama i zabadajući prste u zemlju u pokušaju da uspori spuštanje.

Nije imala ni mirovinu, nego su joj donosili minimalnu hranarinu i isplaćivali na ruke. Predvo- đeni Zlatkom Vitezom i Mladenom Budiščakom, bili su jedna od najplodnijih glumačkih generacija zagrebačke Akademije. Ne krijem da sam zbog toga imao velikih problema sa jetrom, ali sam izdržao i u Banjaluci 1979.

Njegov ionako već buran život dodatno komplicira prostitutka Eva Mendes u koju se zaljubljuje, a počinje i halucinirati. Tada je odbačen koncept tenka sa raketnim naoružanjem, i nastavljen samo rad na ispaljivanju raketa iz topovskih cevi koji se vodio u projektantskom birou A. Srušene su im iluzije o naglom napretku. Zerjavid, Vladirnir, Gubici stanovni5tva Jugoslavije u Drugom svjetskom ratu, Zagreb 1989. Ne plašim se da uskoro doĊemo ovamo. Postojale su granice onoga što je mogao bezbedno da kaže ovom čoveku. Zgodi{ Esad, Bo5njadko iskustvo politike, Osmansko doba, Euromedia, Sarajevo, 1998.

Rade Serbedzija - Do Poslednjeg Daha - Ponekada naš svet postaje prenaseljen jer naši ljudi ţive vrlo dugo. Nije im, vidim, strana moja umjetnička du- ša.

Reĉ urednika 2 2. Cyrano de Bergerac - biografija 9 4. Drugi svet ili društvo i vlada na Mesecu — Cyrano de Bergerac 11 5. Internet priĉe 64 6. Mitar Milošević 79 7. Ko je zaista Frederi Ešton 80 8. Spisak objavljenih romana o Lunu, kralju ponoći 81 9. Technovelgy — kreativne ideje i izumi pisaca nauĉne fantastike 165 12. Provaljen putnik kroz vreme 201 13. In memoriam Frank Frazeta 202 14. In memoriam Tomislav Radanov 208 15. In memoriam — Ĉarls Niki Braun 204 16. Dţon V Kembel — sto godina od roĊenja 210 16. Odlomak iz romana SOS leteći tanjiri 213 17. Strip: Rogue trooper 221 SF almanah TERRA No. Da nikada neću dobiti stan od firme u kojoj radim 32 godine 2. Da se neće ostvariti baba Vangino proroĉanstvo o poĉetku III svetskog rata 3. SF almanah TERRA No. Uz put su promenjene tri lokomotive, tri milicije, tri carine i tri konduktera. Povremeno nam se ĉinilo da bi i peške brţe stigli pa ipak nekako doĊosmo do Zenice oko 17h. Smestili smo se u najbolji hotel u Zenici-hotel Internacional tipiĉno megalomansko zdanje iz 70-tih godina prošlog veka koji je , zaĉudo , bio u odliĉnom stanju. Adnadin nas je fenomenalno ugostio i bio izuzetno ljubazan domaćin tako da smo se savršeno proveli. Odrţali smo veoma uspešnu prezentaciju našeg sf almanaha-fanzina TERRA i tom prilikom prezentovali i TERRU br. Pored nas iz Srbije je bio Dragoljub Igrošanac osnivaĉ i urednik , po mom mišljenju, trenutno najboljeg sajta za SF i F knjiţevnost art-anima. I ekipa iz Hrvatske je bila u najjaĉem VIP sastavu Davor Šišović. Mirko Grdinić i Dalibor Perković. Program ZECON-a je bio odliĉno koncipiran, raznovrstan i odrţavao se u predivnom ambijentu muzeja grada Zenice, nama se veoma svideo koncert keltske muzike u izvoĊenju ansambla Fugato. U današnje vreme napraviti i profesionalno odraditi projekat te veliĉine je veoma znaĉajan dogaĊaj za sf scenu EX-Jugoslavije i Balkana. SF almanah TERRA No. Druţili smo se tokom cele konvencije naroĉito u restoranu pored muzeja uz muziku naše mladosti, sevdalinke, Tomu, Šemsu i probali bosanske ćevape, bamije, begovu ĉorbu, popili ogromne koliĉine piva, vina i rakije, vodu nismo probali. Zenica nam se svidela, vreme je bilo lepo sve u svemu veoma prijatan dogaĊaj. Po završetku Zekona produţili smo do Visokog gde smo ţeleli da se uverimo da li su tamošnje piramide istina ili mit. Stanovništvo Visokog je podeljenog mišljenja o piramidama od vatrenih zagovornika do totalnog neverovanja. Isto tako neki od njih su bili veoma ljubazni i predusretljivi, a kod nekih je izbijala gotovo patološka mrţnja kada bi ĉuli naš govor i odakle smo. Bilo je toliko oĉito drska da je i gazda kafane došao da nam se izvini. Visoko je malo mesto sa nekoliko kafanica i prodavnica suvenira ali ima dva lepa hotela, i veliki katoliĉki manastir škola? Jednostavno pojedina mesta i regije ţele da na brzinu zgrnu veliku sumu novca od turista. Moţda ne bi bilo loše da se to uradi i u Srbiji sa planinom Rtanj. SF almanah TERRA No. U Sarajevu nas je doĉekala i izvanredno ugostila gospoĊa Sadţida Viteškiĉ-Majstorović i njen muţ Ţeljko. Proveli su nas kroz Sarajevo-Baš ĉaršiju i centar. Za razliku od Zenice i Visokog gde smo nosili majce našeg udruţenja na kojima piše Beograd-Srbija i nismo imali problema ovde su nam preporuĉili da to ne radimo zbog mogućnosti izbijanja incidenata i bili su u pravu. Napravili smo puno slika a naroĉito ispred Begove dţamije i kule kraj nje, sa ĉijeg je vrha Bata Ţivotinja das is Valter branio Sarajevo. U toku našeg, naţalost, kratkotrajnog boravka preljubazni domaćini su nas odveli u odliĉan restoran na jagnjetinu i imali još mnogo lepih doţivljaja. Za sledeću godinu dogovorili smo saradnju našeg udruţenja i knjiţevnog kluba ĉiji je predsednik Sadţida i videćemo se ponovu u Sarajevu. Posle toga sam otišao u Doboj da posetim sina i unuka Filip , a Tika je produţio za Beograd. Snimili smo obilje video materjala i fotografija od kojih ćemo napraviti specijalni dvd. Naš sagovornik i domaćin je bio Boţidar Mladenović, prvosveštenik Pentakostalne crkve. Razgovori su voĊeni otvoreno i bez nametanja mišljenja. Razgovarali smo o nastanku sveta, o mogućnosti vanzemaljskog ţivota, uskrsnuću i još mnogim stvarima na koja religija, nauka pa i nauĉna fantastika imaju razliĉite poglede. Prvi sastanak je bio veoma zanimljiv, primljeni smo veoma korektno, vodili smo diskusiju oko 4h, oko mnogih stvari se nismo sloţili ali je bitno da smo u nekim stvarima otkrili i da se slaţemo. Koliko je nama bilo zanimljivo njihovo mišljenje mislim da smo i mi uspeli da im pribliţimo nauĉnu fantastiku. I sutradan smo imali sastanak, posetili smo i crkvu, a Boţidar i njegova ţena su nas vodili u obilazak Belocrkvanskih jezera, reke Nere i Karataša izletište 11 kilometara udaljeno od Bele crkve koje nam se naroĉito svidelo. U Beloj Crkvi smo uĉinili smo još nešto na šta smo veoma ponosni, naime uspostavili smo saradnju, tj izvukli iz zaborava SF klub FAROS koji je bio jedan od pionira sf-a na našim prostorima ali je praktiĉno od 1998 g nestao sa scene. Bilo nam je ogromno zadovoljstvo da smo ih pronašli, videli da još uvek postoji srţ ĉlanstva, predsednik i osnivaĉi. Ugostio nas je gospodin Negosim Ţivković I njegova spruga, a pridruţio nam sei predsednik udurţenja. Razmenili smo poklone mi smo im dali naš fanzin TERRA i ostale propagandne materjale, a oni nama prvih sedam brojeva njihovog fanzina FAROS ukupno je izdato 8 br. Posetili smo ih dva puta SF almanah TERRA No. Naravno foto i video materjal sa ovih druţenja ćemo pohraniti u našu arhivu koja je sve veća i obimnija. Turneja po Srbiji Niš Posredsvom našeg sajta www. Slikali smo se, druţili i priĉali sa Ivanom i Milanom, videli da se radi o pravim sf fanovima i primili smo ih u udruţenje. Nismo odoleli da probamo niški ljuti burek i niško pivo. Posetili smo restoran Galija i probali specijalitete, usput smo saznali da je grupa Galija dobila ime po ovom restoranu. Posetili smo i Ćele kulu gde smo morali grupi stranaca da objašnjavamo da su glave uzidane u zid glave srpskih junaka koje su Turci pogubili, a ne da je obrnuto jer im to kustos neka priuĉena devojĉica nije najbolje objasnila. Naime putovali smo vozom skoro 8 sati zbog totalnog kolapsa uz povremeno neverovatne brzine od nekoliko kilometara na sat. Maštali smo kao u nekom sf romanu iz viktorijanskog doba o nedostiţnoj brzini od 30 kilometara na sat. Na kraju nismo ni videli centar Beograda nego su nas sve izbacili na stanicu Topĉider sa koje smo se uz neviĊene peripetije dokopali Beograda. Udruţenje je osnovano 7. Rukovodstvo udruţenja ostalo je u nepromenjenom sastavu i mandat traje do 2012 g. Trenutno imamo 29 ĉlanova i 6 poĉasnih ĉlanova. SF almanah TERRA No. U tim radovima opisan je kao osoba velikog nosa iako nije bio toliko veliki kako opisuje Edmond Rostand. Sirano je roĊen u staroj pariskoj porodici i većinu detinjstva proveo je u Sent Forgetu. Školovao se u Parizu i tu je odrastao i postao vojnik. Mnogi njegovi drugovi vojnici bili su Gaskonjci tako da je nastao mit o tome da je i Sirano bio Gaskonjac. Iako je istina da je bio bio popolaran pesnik i maĉevaoc, koji se borio u mnogim dvobojima njegove sposobnosti su ulepšane u delima Edmonda Rostanda. Iako nije bio poznat kao njegovi savremenici Berţerak je bio uspešan pisac. Molijer je ĉak pozajmmio jednu scenu iz Le pedant Joue. Najpoznatiji radovi de Berţeraka su njegove proto nauĉno fantastiĉne novele Drugi svet: Komiĉna istorija drţave i carstva na Mesecu 1657 i Komiĉna istorija drţave i carstva na Suncu nezavršena zbog njegove smrti. Ovde on opisuje svoja putovanja na Mesec i Sunce. Metod putovanja koji je on opisao je inventivan i ĉesto dovitljiv a ponekada ima korene u nauci. Tu se odslikava de Berţerakova posvećenost materijalnoj filozofiji. Primarna svrha ovih radova bilo je kritikovanje antropološkog pogleda na ljudsko uĉešće u kreaciji kao i socijalne nepravde u sedamnaestom veku. Drugi svet je bio stoga podvrgnut cenzuri. Moderno uĉenje govori da je de Berţerak bio homoseksualac. Pretpostavlja se da je 1640. Išlo je ĉak dotle da je de Berţerak slao Šarlu smrtne pretnje koje su ga naterale da napusti Pariz. SvaĊa se proširila na niz satiriĉnih tekstova koji su pisali obojica. Kao model za Roksanu u Rostandovom delu posluţila je de Berţerakova roĊaka koja je ţivela sa ujnom, Katarinom de Sirano u Konventu, gde je de Berţerak podlegao ranama od palog debla. Kao i u Rostandovom delu de Berţerak se borio u opsadi Arasa 1640 u tridesetogodišnjem ratu izmeĊu Francuske i Španije. Jedan od njegovih suparnika u borbi bio je baron od Nouvileta, koji se oţenio Siranovom roĊakom. Ipak ukljuĉivanje Roksane i Kristijana u scenario drame je sasvim fiktivno — pravi Sirano nije pisao ljubavna pisma umesto barona. SF almanah TERRA No. Siranovo insistiranje na racionalnom bilo je retko u to vreme i on je doneo prosvetljene u veku koji je usledio posle njegove smrti. Sirano je bio ozleĊen od palog debla 1654 godine dok je dolazio u kuću svog patrona, mada postoje i sumnje da je umro od nepoznate bolesti. Mesto njegove smrti je kuća njegovog roĊaka Pjera de Sirana u Sanoisu a sahranen je u lokalnoj crkvi. SF almanah TERRA No. Mesec je bio pun a nebo ĉisto. Bilo je devet sati uveĉe i ĉetiri prijatelja i ja smo se vraćali iz kuće u okolini Pariza. Šafranski obojen balon na nebu uĉinio je da se zadrţimo na putu i poĉnemo razmišljati. Zureći u tu veliku loptu jedan od nas pretpostavi da je to prozor ka Nebesima kroz koji moţemo videti slavu Svetog. Drugi je protestovao rekavši da je to stanište u koje je Dijana stavila Apolonov široko prostrt okovratnik. Sledeći izjavi da to moţe biti samo Sunce, koje je noću sakrilo svoje zrake i posmatra kroz kluĉaonicu šta ljudi rade kada ono nije ovde. Ali ne ţelim da se ograniĉim na prikazane slike koje koristite da dotaknete vreme i ĉinite da protiĉe brţe. Mislim da je Mesec svet kao naš i da je Zemlja na Mesecu. Moje mišljenje bilo je uĉvršćeno kontradikcijama a misli me tako okupiraše da sam ostatak puta do kuće goreo od ideje o Mesecu ali ih nisam mogao sasvim prosvetliti. Podrţao sam svoje smešno verovanje takvim ozbiljnim argumentima da sam skoro uverio sam sebe. Ali ĉujte ĉitaoci moji, ĉudom ili sluĉajnošću će sreća ili proviĊenje potvrditi ovo. Vratio sam se kući i ušao u spavaću sobu da se odmorim od šetnje. Jedva da sam ušao u sobu kada videh na stolu otvorenu knjigu, koju ja nisam tu ostavio. Bili su to Kordanovi radovi. Nisam nameravao da to ĉitam, ali moj pogled, kao prisiljen pade na priĉu koju je kazivao ovaj filozof. Pisao je da je jedne noći uĉio pod svetlošću sveće, kada je video dva visoka starija ĉoveka koji prolaze kroz zatvorena vrata njegove sobe. Postavio im je mnoga pitanja i oni mu konaĉno rekoše da su sa Meseca, odakle su doputovalii. Bio sam veoma iznenaĊen i knjigom koja je bila postavljena na mom stolu i stranicom na kojoj je otvorena, tako da shvatih taj lanac dogaĊaja kao Boţiju inspiraciju, koji mi je hteo reći da kaţem ljudima da je Mesec svet. Da bih ovo obavio uputih se u daleku seosku kuću i prepustih se razmišljanju o razliĉitim metodama prevoza. Evo kako sam dospeo do Nebesa. Na sebe sam priĉvrstio puno boca rose a toplota sunca, koje ih je primamilo, povede me tako visoko da sam uskoro bio iznad najviših oblaka. Ali sunĉevo privlaĉenje rose vuklo me je tako brzo da umesto da se pribliţim Mesecu, kako sam nameravao, izgleda da sam otišao dalje nego gde sam bio na poĉetku. Otvorio sam neke od boca i osetih kako se vraća teţina i kako me pšovlaĉi nazad na Zemlju. Moj utisak nije bio pogrešan, jer ubrzo sam bio dole. Sudeći po vremenu koje sam proveo na putu, bila je ponoć. Ipak, video sam da je sunce na najvišoj taĉki na nebu i da je podne. Moţete misliti koliko sam bio iznenaĊen, ne znajući kako da objasnim ĉudo, imao sam drskosti da pomislim da je Bog nagradio moju upornost zaustavivši Sunce na nebu, prepoznavši ovako smeo podvig. Moje ĉuĊenje bilo je povećano neuspehom da prepoznam kraj u kome se nalazim. Pošto sam poleteo pravo uvis izgledalo mi je da sam pao na isto mesto odakle sam pošao. Zajedno sa opremom na sebni koraĉao sam ka slamnatoj kolibi iz koje sam video da izbija dim. Jedva da sam bio na dometu pištolja kada sam bio okruţen gomilom divljaka. Bili su veoma iznenaĊeni što su me videli, jer mislim da sam bio prvi koga su videli da je odeven u boce. I da zabuna bude još veća, sve interpretacije koje su mogli imati u vezi moje odeće, hodao sam skoro ne dodirujući tlo. Oni nisu mogli znati da su me ukrasi na telu podigli sa tla jer se rosa zagrejavala pod podnevnim suncem i da su me boce mogle podići u vazduh. Ţeleo sa da razgovaram sa njima ali kako se ta misao javi oni postaše kao ptice, pobegli su u obliţnju šumu. Ĉak i tako uspeh uhvatiti jednog, kome je hrabrost oduzela noge. Upitah ga uz velike teškoće jer sam bio bez daha , koliko daleko je Pariz, kao da ljudi hodaju nagi u Francuskoj, i zašto su svi pobegli od mene u takvom uţasu. Ĉovek sa kojim sam razgovarao bio je stariji i smeĊe koţe, odmah se bacio pred moja kolena, spojio je ruke pred ĉelom otvorio je usta i zatvorio oĉi. Dugo je mucao ali ne mogu reći da li je nešto kazao i shvatih njegov govor kao grubo mumlanje nemog ĉoveka. Nešto kasnije videh kako se pribliţava grupa vojnika, maršrajući drumom u ritmu. Videh da se dvojica njih odvojiše od glavnine trupe da me osmotre. Kada su došli dovoljno blizu da me ĉuju upitah ih gde sam. Kako to da vas ne znamo? Da li je došao neki brod? Da li dolazite po izveštaj za vladu? I zašto ste sipali tu teĉnost u boce? Predstavljen sam monsinjoru de Montmenjiju, vicekralju. Upitao me je za nacionalnost, ime i ĉin. Pošto sam ga zadovoljio ispriĉavši mu o uspehu svog putovanja, u šta je poverovao ili se samo pretvarao, ljubazno me je poveo u sobu svog apartmana. Bio sam srećan što sam sreo ĉoveka koji je sposoban da shvati moje prosvećene misli, nekog ko nije bio iznenaĊen kada sam ispriĉao da se verovatno zemlja podamnom okrenula dok sam ja lebdeo, pošto sam prevalio dve lige od Pariza sleteo sam skoro u pravoj liniji u Kanadu. Vi ne znate o razgovoru koji sam imao u vezi vas sa našim jezuitskim sveštenicima? Najbolje ĉemu se moţete nadati od njih je to da proĊete samo kao varalica. Zbog toga nisam sasvim uveren u ono što ste rekli. Iako ste moţda juĉe napustili Pariz, mogli ste stići u ovi zemlju a da se planeta pod vama ne okrene. Pošto vas je sunce povuklo svojim zracima uz pomoć boca, moţda vas to nije dovelo ovamo? U skladu sa Ptolomejem, Tiho Brahom i modernim filozofima koji kaţu isto što i vi u vezi Zemlje. I kakvu potvrdu imate da mislite da se Sunce ne kreće kada mi vidimo da ono to radi? I da se Zemlja kreće tako brzo kada osećamo pod svojim stopalima da je ona nepokretna? Kao prvo, uobiĉajeno je prihvaćeno da je sunce centar univerzuma, pošto sva tela u prirodi imaju potrebu za primordalnom vatrom u centru sveta, da bi pravilno udovoljile svojim potrebama. TakoĊe, sluĉaj nastanka je postavljen pravo u središte tela, kao što je mudra priroda stavila genitalije kod ĉoveka, seme u centar jabuke i semenke u sredinu drugog voća. Osim toga luk se štiti stotinama koţa koje ovija oko dragocenog semena koje je deset miliona puta shvatilo svoju suštinu. Jabuka je sama po sebi mali univerzum, a sunce je seme, toplije od ostalih delova. Kugla šalje toplotu koja je štiti. A seme luka je malo sunce tog malog sveta, ono greje i hrani biljne soli tog tela. Ona se okreće oko nje da primi podjednako na sve delove energiju koja je potrebna i ĉuva je. Bilo bi neobiĉno verovati da se veliko svetleće telo okreće oko taĉke koja nema ništa sa tim kao da zamišljamo da vidimo ševu koja se peĉe tako što se loţište okreće oko nje da bi se ona ispekla. Konaĉno, ako sunce to radi, bilo bi kao kada bi smo kazali da medicina treba pacijenta, da su jaki oni kojima trebaju slabići, da veći sluţi manjem i da se umesto toga da se brod kreće duţ obale provincije, provincija kreće duţ broda. A mi koji znamo da je Zemlja okrugla lako ćemo izvući zakljuĉak o njenom kretanju na osnovu oblika. Ali zašto pretpostaviti da je nebo okruglo kada ne znate da je to tako? I ako od SF almanah TERRA No. Ne zavidim vam na vašoj ekscentriĉnosti, koncentriĉnosti i epicikliĉnosti, koje moţete jedino konfuzno objasniti, ja odvajam moj sistem od njihovog. Priĉajmo samo o prirodnim uzrocima ovog kretanja. Ali neću ometati odmor Vladajućeg Bića, koje je bez sumnje kreiralo prirodu savršeno i ĉija mudrost je bila ta da ga stvori kompletnog. Pošto ga je naĉinilo kompletnim i savršenim iz nekog razloga, nije napravio grešku na neĉemo drugom. I kaţem da sunĉevi zraci padaju na Zemlju i teraju je da se kreće dok mi stvaramo okretanje globusa dotiĉući ga svojim rukama. Voda koja neprestano isparava sa strane zemlje okrenute suncu susreće se sa hladnoćom regiona u sumraku i ponovo pada. Potrebno je pogoditi tlo pod odgovarajućim uglom i naterati ga na kretanje. A sada ako ţelite... Ĉitao sam nekoliko knjiga Gesendija o ovoj stvari. Pa ĉujte šta mi je rekao jedan od naših sveštenika kao podršku vašem mišljenju. Paklene vatre, kako nas uĉi sveti spisi, zatvorene su u centru Zemlje. Prokleti ţele da pobegnu od toplote plamena i penju se uz zidove da bi pobegli. Oni stvaraju to da se Zemlja okreće kao pas u pokretnom toĉku. Kada je monsinjor de Montmenji završio svoje slavopojke rekao mi je da je veoma iznenaĊen da tako neobiĉan sistem kao što je Ptolomejev široko prihvaćen. Baš kao i ĉovek, ĉiji ĉamac plovi od obale do obale misleći da se obale kreću a da on stoji, ljudi se okreću sa zemljom pod nebom veruju da se nebo okreće oko njih. Povrh svega toga, nepodnošljiva taština uverava ljude da je priroda stvorena samo radi njih, kao i sunce, veliko telo ĉetiristo trideset ĉetiri puta veće od Zemlje, zapaljeno je samo da podere naše divlje jabuke i kupus. Mislim da su planete svetovi koji se okreću oko sunca i da su fiksirane zvezde takoĊe sunca koje imaju planete koje se okreću oko njih. Mi ne moţemo videti te svetove odavde jer su vrlo mali i jer svetlost koju reflektuju ne dolazi do nas. Kako iko pošten moţe misliti da su takve prostrane kugle samo veliki, napušten prostor? I da je naš svet naĉinjen da gospodari nad svim njima jer su ostali tašti bednici i mi puzimo oko njih? Da li ljudi stvarno misle da zato što nam sunce šalje svetlost svakog dana i godine, da je naĉinjeno samo da nas ĉuva od udaranja u zidove? Ne, ne, to vidljivi Bog daje ljudima svetlost sluĉajno, kao što kraljeva baklja sluĉajno osvetli ĉoveka koji radi ili prosjaka koji prolazi ulicom. Predpostavimo da svemir nije beskrajan: sam Bog bio bi konaĉan, jer ne bi mogao postojati tamo gde nema niĉega i ne bi mogao povećati univerzum bez dodavanja svoje veliĉine i tako bi došao tamo gde do tada nije bio. Stoga moramo verovati da, kao što mi vidimo Saturn i Jupiter, da smo na nekoj od tih drugih planeta otkrili bi smo mnogo svetova koje ne vidimo odavde, i tako je kroz ĉitav univerzum. Kada razmišljate o ništavilu tamo zamišljate nešto kao vetar ili vazduh ali i to je nešto. Ako generalno ne shvatate nuštavilo moţete ga shvatiti bar delimiĉno. Nije teško zamisliti zemlju, vatru, vodu, zvezde i nebesa. Beskraj je samo neograniĉen prostor koji sadrţi sve to. Reći ću da se govori samo o nama jer smo jedini goje je Bog stvorio svojim rukama. Sve ostalo što vidimo ili ne vidimo ograniĉeno nebeskim svodom je ništa do luĉenje zvezda. I kako mogu te velike vatre postojati osim ako nisu priĉvršćene za neku vrstu materije, kojom se one hrane. One su kao vatrostalni zlatni sud: one su preĉišćene kao da su odvojene od markasita koji smanjuje njihovu vrednost. One su kao naš stomak, koji povraća kada slabo vari. Na isti naĉin, sunce bljuje i ĉisti se svakoga dana od ostataka materije koja hrani vatru. Prikljuĉiće se svetovima koji su pre toga naĉinjeni a naroĉito najbliţima. Onda će ta velika vatra stvoriti mešavinu svih tela i rasuće ih ponovo u neredu na sve strane, kao i ranije. Tako će postepeno proĉistiti sebe da bi bilo sunce malih svetova koje je ono stvorilo i izbaciti ih iz svog tela. Nova Francuska, u kojoj se vi nalazite, daje potvrdu za ovo. Ovo je veliki kontinet u Americi na polovini Zemlje. Naši preci su prejedrili okean hiljadu puta ne otkrivši ga, zar nije bilo to samo zbog nedostatka ostrva, poluostrva i planina koje se izdiţu na našoj lopti kada se sunce proĉistilo i dovoljno daleko odbacilo materiju? I kada se ta materija kondezovala u masu dovoljno tešku da je privuĉe drugi svet? Moţda se to dešavalo postepeno, u malim delovima; moţda odjednom u jednoj velikoj masi. Taj veliki ĉovek, ĉije misli su bile prosvećene Velikim Duhom, izjavio je u svojim danima da je Zemlja ravna kao poklopac i da plovi na vodi kao polovina preseĉene pomorandţe. Ali ako bi nekako imao ĉast da vas SF almanah TERRA No. Primetili bi ste stvari koje izgledaju kao tamne taĉke koji su odavde svetovi u nastajanju. Sledećeg i narednih dana imali smo sliĉne razgovore. Ali posle nekog vremena pritisak poslova u provinciji dovede do kraja filozofiranja i ja se uz povećanu odluĉnost vratih mojim planovima da odletim na Mesec. Uskoro pošto se Mesec podiţe otišao sam u šumu, razmišljajući kako bih mogao izvršiti moj komplikovani plan. Konaĉno, jednog dana, u predveĉerje festivala svetog Jovana krstitelja, odrţan je savet u tvrĊavi da se odluĉi da li da se pomogne Hjuronima protiv Irokeza. Potpuno sam otišao sam iza utvrde na vrh male planine. Evo šta sam uĉinio: Konstruisao sam mašinu koju sam zamislio da bude sposobna da me podigne visoko koliko ţelim. Lansirao sam se u vazduh sa ivice grebena. Ali pogrešno sam proraĉunao i pao sam u dolinu. Vratio sam se u svoju sobu, sasvim utuĉen ali ne i obeshrabren. Uzeo sam malo goveĊe srţi i rasuh je po celom telu, koje je bilo u modricama od glave do pete. Povratio sam hrabrost uz bocu kordiala i vratio se svojoj mašini. Neki vojnici su poslati u šumu da naseku drva za lomaĉu koja će osvetliti predveĉerje festivala svetog Jovana krstitelja. Sluĉajno su naišli na nju i doneli su je u tvrĊavu. Pitali su se ĉemu li sluţi sve dok ne otkriše opruge. Nekolicina njih rekoše da bi bila dobra ideja da se na njih priĉvste rakete. Kada se one lansiraju opruge bi rasklopile velika krila tako da bi svako pomislio da je mašina vatreni zmaj. Dugo sam je traţio i konaĉno pronaĊoh u Kvebeku na gradskom trgu upravo kada su pod nju stavljali vatru. Savladan bolom, videvši kako moj rad nestaje u velikoj opasnosti jurnuh i zgrabih za ruku vojnika koji je palio vatru. Izbacio sam luĉ iz njegove ruke besno i bacio se na mašinu da odbacim gomilu koja ju je okruţivala. Ali bilo je previše kasno. Jedva da sam zakoraĉio unutra kada se naĊoh u oblacima. Bio sam prestrašen ali mi misli nisu bile zbrkane tako da se sećam svega što se tada desilo. Mogu vam reći da je vatra planula iz mlaznica rakete mlaznice su bile u nizu od šest sa kukom na kraju svakog niza od pola tuceta. Zapali se još jedan niz, tako da je opasnost od baruta prestala kada se on zapalio. Kada je materijal pripremljen gubilište je nestalo. Mislio sam da mi je sve što je preostalo da uradim da udarim glavom u neku planinu kada osetih ne pomerajući se nimalo da još uvek idem. Mašina se odvojila od mene i videh je kako pada na Zemlju. Ova ĉudna avantura ispuni me tako neobiĉnom radošću da u oduševljenju videh sebe osloboĊenog svih opasnosti i poĉeh da analiziram situaciju. Dok sam pretraţivao pogledom i razmišljao o uzroku ovog ĉuda primetih da mi je koţa natekla i da je masna od srţi. Shvatio sam da Mesec bledi i da je u svojoj poslednjoj ĉetvrtini kao da je navikao da sisa ţivotinjsku srţ. Pio ju sve više onog što sam razmazao po sebi jer je lopta bila sve bliţe a oblaci koji su bili na putu nisu umanjivali njegovu snagu. SF almanah TERRA No. Ĉak i u tom poloţaju shvatih da ne osećam teţinu tela iznad glave. I shvatih da ne padam nazad u naš svet. Bio sam izmeĊu dva meseca i video sam veoma jasno da se udaljavam od jednog i pribliţavam drugom. Bio sam vrlo siguran da je veći Zemlja: posle dana ili dva putovanja, opadajuće prelamanje sunĉevog svetla zamuti razliĉitost oblika i vremena i Zemlja mi je izgledala kao veliki zlatni posluţavnik, najviše nalik drugom mesecu. Ovo me natera da pomislim da se vraćam nazad ka Mesecu ali se setih da sam poĉeo da padam jedva posle tri ĉetvrtine razdaljine. Bio sam upleten u tri ili ĉetiri velike grane koje su ublaţile moj pad. Jedna jabuka pade mi na lice i ono posta vlaţno od njenih sokova. Srećo, kako će te uskoro videti, ovo mesto je bilo Rajski vrt, i drvo na koje sam pao nije bilo ništa drugo do drvo ţivota. Bićete sasvim u pravu ako mislite da sam mogao biti mrtav hiljadu puta ali sam imao ĉudesno puno sreće. Do tada sam ĉesto mislio o uobiĉajenom verovanju da pad sa velike visine uzrokuje to da se ugušite pre nego što dodirnete tlo. Iz svog iskustva sam zakljuĉio da je to verovanje pogrešno. Zbog toga ili zato što su energetski sokovi voća kanuli u moja usta povratih dušu — koja još nije otišla suviše daleko — nazad u telo, koje je još uvek bilo vrelo i spremno za ţivot. Zaista, nešto kasnije sam bio na tlu i moj bol je nestao ĉak i pre nego što mi se povratilo razmišljanje. Glad koja me je povremeno muĉila za vreme putovanja ostala je samo kao slabo sećanje koje se gubi. Teško sam ustao i primetih obale velikih reka koje se spajaju u jezero. Duh ili nevidljiva duša bilja lebdela je nad predelom i ispunjavala mi ĉula mirisima. Stene su bile grube i teške na izgled, a kada se koraĉalo po njima bile su meke. Prvo sam došao do mesta gde su se spajala tri stabla drveta, hrastovi u ovim šumama bili su tako veliki i visoki da je izgledalo da se diţu do neba slikajući vrt od visoke šume. Kada sam pogledao od njihovog korenja do vrha i ponovo dole, pitao sam se da li ih drţi tlo ili ono svojim korenjem drţi njega. Njihove moćne ţile izgleda da su stenjale pod teţinom ćelijskih tela koje nose na sebi. Njihove ispruţene ruke izgledalo je kao da drţe nebo i doseţu zvezde da im dodele ĉisto milosrĊe pre nego što njihov sjaj izgubi nevinost u krevetu elemenata. Sa svih strana bilo je cveće bez vrtova već ih je priroda sama imitirala i zadovoljavala ĉula uz udisanja njihovih prirodnih mirisa. Bilo je nemoguće odabrati izmeĊu ruţiĉastog divlje ruţe i svetlo plave ljubiĉice ugneţdene izmeĊu ĉkalja; sve su bile lepše jedna od druge. Ovde je bilo veĉito proleće. Nije bilo otrovnog rastinja koje bi dţikljalo da njihovo roĊenje ne bi izdalo svoje ĉuvare. Pukotine su pruţale svoje puteve od šljunka. Hiljadu mallih paperjastih glasova ĉinila je da šuma peva svoju SF almanah TERRA No. Njihovo melodiĉno treptanje tako ispuni vazduh da je svo lišće u šumi izgledalo kao da govori jezikom slavuja. Eho je dodavao tako zadovoljstvo muzici da je njegovo ponavljanje izgledalo kao ĉudesna ţelja da to nauĉi. Iza šume nalazile su se dve livade koje su bile svetlo zelene smaragdne boje i prostirale se sve dokle dopire pogled. Mešavina boja koje je proleće dalo hiljadama cvetova stapala se jedan u drugu a ustalasano cveće izgledalo je kao da ţuri samo od sebe da izbegne neţnost vetra. Livada je liĉila na okean ĉije se udaljene obale nisu videle. Pogled mi je bio umoran od posmatranja te daljine ne nalazeći drugu stranu i moje misli je brzo potraţiše. Sumnjao sam da je tu kraj sveta i voleo sam da mislim da ovako prijatno mesto moţe naterati nebesa da se spoje sa zemljom. U sred ovoga bio je veliki i savršen prekrivaĉ, rustiĉna fontana je izbacivala srebrnu vodu. Njene ivice bile su krunisane zelenilom posuto krasuljcima, ljutićima i ljubiĉicama. Okolo je bilo nakupljeno cveće kao da ţeli da vidi ko će se prvi diviti sopstvenom odrazu. Fontana je upravo napravljena i još je bila u skelama. Njeno mlado lice nije pokazivalo niakvu boru. Mlazevi koje je bacala oko sebe su se vraćali kao da se kaju što napuštaju rodno mesto. Kao da se srami što je posmatraju tvorci, mrmljala je dok sam povlaĉio ruke koje su impulsivno pošle da je dotaknu. Ţivotinje koje su došle na pojilo — one su bile puno sposobnije za razmišljane nego one u našem svetu — izgledale su iznenaĊene što vide da je na horizontu već poĉelo da sviće. Dok su videle sunce u antipodu, skoro da se nisu usudile da se nagnu preko ivice zbog straha da ne padnu sa nebeskog svoda. Moram priznati da je pogled na toliko lepih stvari uĉinio da zadrhtim od radosti kao što embrion zadrhti kada ga ispuni duša. Moja stara kosa je otpala i zamenjena je duţom i gušćom kosom. Osetio sam da mi se obnovila mladost, lice mi posta sjajnije, moja prirodna toplota se postepeno pomešala sa telesnim sokovima i moja starost se smanji za oko ĉetrnaest godina. Kada se pomerih videh da je to mladi deĉak od desetak godina. Njegova zadivljujuća lepota skoro me baci na kolena u oboţavanju. Nego da poĉnem, došao sam iz sveta, kojeg vi ovde, bez sumnje smatrate mesecom. Plan mi je bio da doĊem do ovog drugog sveta, kojeg ljudi iz moje zemlje zovu Mesec. I evo sada sam u raju pred boţijim stopalima, koji ne ţeli biti oboţavan i koji je stranac koji priĉa moj jezik. Ovaj svet je Mesec koji vidite vi sa vašeg globusa, a ovo mesto kojim koraĉate je raj. Ali to je zemaljski raj u koji su ušli samo šestoro ljudi: Adam, Eva, Enoh, ja, ja sam Elija iz starina — I sveti Jovan Evangelista i sada ti. Adam se plašio da će Bog , koji je bio iritiran njegovim prisustvom, stvoriti još SF almanah TERRA No. Posmatrao je mesec — ustvari vaš svet — kao jedino mesto gde bi mogao naći utoĉište od kaţnjavanja svog tvorca. Adam je bio gonjen vatrenom ţeljom da doĊe u to mesto azila, a njegova masa umanjena je vatrom njegovog entuzijazma. Bio je prebaĉen tamo kao filozofi ĉije zamisli su strogo koncentrisane na nešto što ih podiţe u vazduh, nešto što vi nazivate estatiĉki trans. Ali pošto je imala nešto malo od tela svog muţa, efekat koji je još uvek povezivao polovine vukao ju je za njim kada je on pošao. Bila je nalik na ţad, praćen slamom ili magnet koji se okrenuo ka severu, od kojeg je otkinut. Adam je privukao proizvod svog rebra kao što more privlaĉi reke ĉeije vode izbijaju iz njega. Jevreji su ĉoveka zvali imenom Adam; idolopoklonici su ga zvali Prometej. Pesnici su tvrdili da je ukrao vatru sa nebesa, jer su njegovi potomci bili ispunjeni dušom savršenom kao onom koju dodeljuje Bog. Ali Svemudri nije ţeleo da ovako divno mesto ostane nenaseljeno. Nekoliko vekova kasnije, Enoh, razoĉaran društvom ljudi ĉija nevinost se iskvarila mu je dopustio da ih napusti. Ali duševno zdravlje liĉnosti kroz koje nije mogao naći sigurno utoĉište od svojih srodnika, koji su već pobili sve u deobi vašeg sveta. Osim što, kao što se kaţe, to nije bila sveta zemlja praoca Adama o kome su toliko slušali. Još nisu bili izmišljene Jakobove lestvice. Milost Najvišeg je to omogućila rekavši Enohu da su vatre Nebesa pale samo na ţrve i na one koji su bili na boţijem vidiku u skladu sa reĉima iz njegovih usta: Miris ţrtvovanih dizao se do mene. Dim je imao osobinu da se diţe ka Bogu i nije mogao proći kroz metal, osim ĉudom. On je odmah pogurao vaze naviše i sa sobom poneo svetog ĉoveka. Odmah je razvezao vaze koje je nosio kao krila oko ramena. Bio je tako paţljiv sa time da je bio na jedva nešto više od ĉetiri ljudske visine od Meseca kada je oslobodio svoje plovke. Još uvek je bio dovoljno visoko od tla da bi se mogao povrediti od pada, ali su rašireni peševi njegovog odela delovali kao krila. Njegovo vatreno milosrĊe ga je takoĊe poidrţalo, naravno. One su ono što sada zovemo sazveţĊem Vage. Svaki dan pokazuju nam da su i dalje pune mirisa ljudskih ţrtava jer povoljno utiĉu na horoskop Luisa pravednog, koji je ascendent vage. Bilo je to vreme velike poplave; vaš svet je progutala voda koja se dizala tako visoko da je Arka dojedrila visoko, ĉak do Meseca. Ljudi su videli ovaj svet kroz prozor, ali je reflektovana svetlost sa ovog velikog, ĉvrstog tela bila difuzna, jer su mu bili preblizu i svi su shvatili da je to deo Zemlje koji nije potopljen. Reĉeno joj je da zvuci pokazuju da je voda duboka samo 15 kubita, ali je ona kazala da su uţad pala na leĊa kita i da su pogrešili u vezi dubine i po njenom shvatanju oni se definitivno pribliţavaju Mesecu. Kao što dele i ostala mišljenja ţene su bile uverene i u ovo. Ahab je bila najhrabrija i ţelela je da bude prva koja bi se upustila u avanturu. Ţeljno je uskoĉila u ĉamac a pratile su je ostale ţene ali je talas oterao skif od Arke. Svi su gledali u nju, nazivajući je ludom i govorili su joj da će ona jednoga dana biti razlog zbog kojeg će muškarci govoriti ţenama da su im glave u meseĉevoj fazi. Samo im se nasmejala. Ţivotinje su pratile njen primer pa i većina ptica: bile su nervozne u prvom zatvoru u kojem su bile zatoĉene i one koje su se osećale dovoljno jake za put poletoše za njom. Ĉak su i najhrabrije ĉetvoronoge ţivotinje poĉele plivati. Skoro hiljadu njih je skoĉilo sa broda pre nego što su Nojevi sinovi mogli otvoriti štalska vrata da izaĊe krdo ţivotinja. Mnoge od njih stigle su u ovaj novi svet. Skif je došao do lepog brda i hrabra Ahab zakoraĉi na obalu. Bila je srećna što je otkrila da je zaista na Mesecu i odbila je da plovi nazad i pridruţi se braći. Jednoga dana, kada je izašla u šetnju bilo da je tuţna ili ţeljna da vidi ostatak familije, primetila je ĉoveka koji otresa ţirove sa drveta. Bila je tako srećna da vidi još nekoga i pojuri da ga zagrli. Njena ljubaznost joj je uzvraćena jer starac nije video ĉoveka još duţe nego ona. Bio je to Enoh pravedni. Ţiveli su zajedno i nije bila bezboţna priroda njegove dece i taština njegove ţene, ono što ga je nateralo da ode u šumu, proţiveli su svoje ţivote zajedno u slasti koju je bog osveštao pravednim venĉanjem. A onda, kako već znate, drvo saznanja bilo je u ovom vrtu. Jednog dana sa njega otpade jabuka i pade u reku pored koje je raslo drvo. Struja ju je odnela iz Raja na mesto gde je siroti Enoh ribario. U mreţicu se uhvatilo lepo voće i on ga pojede. Odmah je shvatio gde je Raj i poĊe da ţivi u njemu na naĉin koji ne moţete zamisliti osim ako niste kao on, jeli jabuku saznanja. Nešto ranije rekao sam vam da mi je ime Elija i mislim da to niste zaboravili. Onda znate da sam bio u vašem svetu i da sam ţiveo sa Ajšom , Jevrejkom sa obala reke Jordana. Kako kaţu knjige imao sam lep ţivot i nije mi ništa nedostajalo i tako je bilo godinama. Kad god me naši sveštenici podsete na Adama, sećanje na tu savršenu filozofiju koju oni iznose ĉine da ih posmatram sa ĉeţnjom. Bio sam oĉajan od ţelje da se upoznam sa tim, kada jednog dana, posle ţrtvovanja zbog pokazivanja slabosti mog smrtnog bića ja zaspah, i Gospodnji anĊeo javi mi se u snu. Ĉim sam se probudio poĉeh da radim na stvarima koje mi je on preporuĉio. Uzeo sam magnet od dve kvadratne stope i stavih ga u rernu. Kada se proĉistio, pregrejao i nestao dobio sam od njega privlaĉnu masu teĉnosti, oblikovao sam ga i napravio loptu proseĉne veliĉine. Za nekoliko meseci, kada je kompletan ureĊaj završen popeh se u dostojanstvene koĉije. Moţete se pitati kakvo sam ja znanje ţeleo, kada hoću otići na Mesec. Tu ću naći Adamov raj i drvo saznanja. A kada okusim to voće misli će mi misli biti prosvećene svom istinom koju neka osoba moţe posedovati. Zbog tog putovanja izgradio sam svoju koĉiju. Koĉija koju sam izgradio bila je puno masivnija u sredini nego s krajeva; bila je savršeno izbalansirana jer je srednja ruţa ĉvršća od ekstremiteta. Kada sam se podigao na visinu na koju me je privukao magnet videh da se magnetna kugla diţe u vazduh. Kako sam mogao pogrešiti? Reći ću,, dok sam drţao loptu u rukama ja sam uvek išao naviše, jer sam drţao loptu izvan koĉije i ona se nastavila drţati u vazduhu a koĉija je nastavila da je prati. Ali je gvoţĊe u kolima tako jako pratilo magnet da sam bio stisnut izmeĊu lopte i koĉije. Pokušao sam još jednom. Govoreći istinu, koĉija je bila divan prizor za gledanje, jer je bila od ispoliranog metala moje leteće kuće pa je reflektovala sunce sa svih strana. Bila je tako svetla i blještava da sam i sam pomislio da se krećem u vatrenoj koĉiji. U toj taĉki drţao sam loptu visoko u rukama i sedište koĉije se pribilo uz mene prateći loptu. Sve što sam imao je bilo je brinuti o tome da mi se ne slomi vrat. Da bih to spreĉio povremeno sam bacao loptu unazad tako da se moja koĉija vukla ka njoj i usporavala dovoljno da oslabi silu mog pada. Konaĉno, kada videh da sam na ĉetvrt milje od tla poĉeh bacati loptu na stranu koĉije, prvo sa jedne strane a onda sa druge, dok ne ugledah vrt. Sa svakim bacanjem moja mašina je odmah jurila za loptom i prepustih se padu dok nisam bio spreman da padnem na pesak. Onda bacih loptu na visinu jedne stope iznad glave. Bilo je to dovoljno da se sasvim poništi impuls koji su mi predali moji preci. Moje sletanje nije bilo grublje nego da sam pao sa visine koja odgovara mom telu. Dopustite da vam ispriĉam o sledećem danu kada sam došao do Drva ţivota koje me je saĉuvalo od starenja. Voće je ubrzo bilo potrošeno i ono je izdahnulo zmiju u o oblaku dima. A to je ovo: pošto su Eva i njen muţ pojeli zabranjenu jabuku, Bog je kaznio zmiju za to što ih je dovela u iskušenje; stavio je zmiju u telo ĉoveka. Kao kaznu za zloĉin svojih predaka svaki ĉovek koji je roĊen ima zmiju u svom trbuhu, jednu koja potiĉe od prvobitne. Kada ĉujete da vaša creva stvaraju zvuke, to zmija sikće. Njena proţdrljiva priroda uzrokuje da ĉovek tako puno jede. Da bi vas kaznio Bog ţeli da budete smrtni kao ostale ţivotinje i on vas je muĉio takvom nezasitošćum. Ako jedete previše vi će te se zasititi. Ako vas zmija grize svojim nevidljivim zubima i ako odbijete njena osećanja ona će gunĊati, stvaraće buku i bljuvati otrov koji vaš doktor zove ţuĉ. To će vas ĉiniti tako vrelim od otrova koje ona oslobaĊa u vašim arterijama tako da će vas on uskoro pojesti. Moţete videti njenu glavu i vrat kako izlazti iz dna abdomena. Ali Bog nije dopustio da ćovek sam bude muĉen njome. On je uredio da ĉovek ima erekciju za svoju ţenu, unoseći svoj otrov u nju i ĉini da ona nabrekne na devet meseci pošto uĊe u nju. I da bih pokazao ovo što govorim u skladu sa Boţijim svetom, on je kazao da zmija koja je prokleta moţe uzrokovati da ţena posrne kada se pobuni protiv nje ali će konaĉno uzrokovti da povije glavu. Njegovi sokovi su kao vino. Mislim da je to ta jabuka koju je jeo Adam i to je uzrokovalo da naši preci ţive onoliko koliko su; nešto od te energije oteklo je u njihovo seme ali je ugasilo vatre izlivanjem. Pod koţom voća saĉuvana je ĉednost tog vizuelnog uĉenja. Pošto je oterao Adama iz posvećene zemlje Bog se uplašio da bi se on mogao vratiti nazad i tako je obrisao Adamove desni koţom voća. Pedeset godina posle toga Adam je priĉao gluposti i sve je zaboravio, tako dakada su njegovi potomci sišli kod Mojsija nisu se setili ĉak ni svog stvaranja. Ali ostatak efekta te teško oljuštene jabuke konaĉno su rasuli energiju i inteligenciju velikog proroka. Jedva da ju je moja pljuvaĉka ovlaţila u kada sam dobio univerzalno znanje. Izgledalo je da bezbroj malih oĉiju uranja u moju glavu i znao sam kako da razgovaram sa Bogom. Ali pošto Bog voli da dela indirektno mislio sam da koristi jabuku da mi dopusti da saznam kako doći u raj. Uĉinio je isto koristeći Adamovo rebro da mu naĉini ţenu, mada ju je takoĊe mogao naĉiniti od praha. Ali pošto je anĊeo ĉuvar ovog mesta bio moj glavni domaĉin odluĉih da ga poštujem. Posle jednog sata šetnje doĊoh u predeo gde su se hiljade osvetljenih strelica mešale kao jedna u blještavom svetlu koje je sluţilo jedino da tamu uĉine vidljvom. Upravo sam saznao od Boga da ti je saopštio put da doĊeš ovamo i ţeli da po njegovoj volji saĉekaš. Ono se pali skoro svako veĉe dok ide naokolo. Da ne bi smo bili iznenaĊeni maĊioniĉarima, koji lutaju naokolo a da ne budu primećeni, on ide po Raju mašući svojim plamenim maĉem kao bakljom i videh sjaj njegovog bljaštavog svetlećeg seĉiva. Pošto ćeš je uskoro jesti, znaćeš onoliko koliko i ja. Ali budi paţljiv i ne pravi greške: većina jabuka koje vise sa drveta su ovijene tankom korom. Ako ih okusiš bićeš baĉen dole, niţe od ĉoveka; unutrašnji deo voća dovešće te do nivoa anĊela. Kao što Elija reĉe Enoh nam predstavi punu košaru neke vrste voća nalik narovima koje je pronašao tog dana u maloj, usputnoj šumi. Elija mi reĉe da uzmem neku i stavi ih u moj dţep. Enoh upita ko sam ja. To veĉe, pre nego što sam pošao u krevet, rekao nam je o sebi ĉitavu ĉudesnu avanturu svog putovanja. Primetio sam malu kutiju koja je sadrţala gomile neke vrste preĊe tako bele i glatke da je izgledala kao najĉistiji sneg. TakoĊe sam video i neke preslice prostrte unaokolo. Upitah vodiĉa ĉemu sluţe. U vašem svetu moţeš videti nešto belo što lebdi u jesen u vazduhu u vreme ţetve. Farmeri to zovu damin ĉkalj; to dolazi od Elijinih niti kada ĉešlja vunu. Uskoro bi ga trebali ostaviti jer se on moli svakih šest sati i prošlo je dosta vremena od kada je to uradio poslednji put. Na putu upitah Eliju da završi priĉu o pretpostavci koju je zapoĉeo. Rekoh da je prekinuo, koliko se sećam, negde u vezi svetog Jovana Evangeliste. Prva stvar koju moraš znati je ta da Bog... A bilo je to vreme kada je trebao doći na ovo mesto. Pošto nije bilo vremena da deluje kao mašina, Bog je bio primoran da ga odmah pošalje ovamo, ne ulazeći u nevolje vodeći ga na taj put. Konaĉno to bi mogla biti kazna ako Svemudri ţeli da te zadrţi u narodu kao poznati primer njegovog milosrĊa. Uzmi svoju bezboţnost i idi odavde. Reci ovom malom svetu i ostalim — da si predodreĊen da se vratiš u njega — da Bog ima napomirljivu mrţnju prema ateistima. Došli smo do velikog drveta sa granama tako punim voća da su se savile skoro so zemlje. Izvukao bi nepojmljivo znanje iz njega da nisi toliko nereligiozan. Vešto sam ukrao jednu jabuku. Još uvek sam bio nekoliko jardi od izlaska iz ovog prelepog parka. Ali bio sam tako uţasno gladan da zaboravih da sam u rukama ovlašćenog proroka. Uzeo sam jednu od jabuka i moj dţep nabreknu od nje. Mislio sam da uzmem jednu koju mi je davao Enoh ali mi ruke padoše na jabuku koju sam uzeo sa drva saznanja. Naţalost, nisam je još oljuštio. Kada je okusih gusta tama pade mi na misli. Nisam više video svoju jabuku, niti Eliju kraj sebe, i moje oĉi u ĉitavoj hemisferi ne opaziše ni trag Rajskog vrta. Ipak sećam se svega što se dešavalo u meni. Kada sam kasnije mislio o ovom ĉudu pretpostavio sam da me je kora jabuke naĉinila sasvim omamljenim jer su moji zubi zagrizli kroz nju i da sam došao kontakt sa unutrašnjim sokovima i da je njihova energija rasula otrov kore. Bio sam vrlo iznenaĊen kada shvatih da sam sasvim sam i okruţen predelom koji nisam prepoznavao. Pogledah naokolo duţ predela ali ni jedan stvor ne nagradi moj pogled. Konaĉno, naterah se da koraĉam dok me sreća ne dovede do društva neke ţivotinje ili smrti. Sreća nagradi moju volju; posle nešto više od ĉetvrtine milje naiĊoh na dve velike, jake ţivotinje. Jedna od njih stajala je predamnom dok je druga brzo pobegla. Konaĉno pretpostavih šta je to bilo, jer ksnije videh da se vraća s sedam ili osam stotina primeraka svoje vrste i oni me okruţiše. Kada sam bio u stanju da ih pobliţe SF almanah TERRA No. Ovo zapaţanje podseti me na priĉu koju sam ĉuo od naših vlasti kao dete, o sirenama, faunima i satirima. Oni su ĉesto dizali ovako veliku buku, koja je uzrokovana bez sumnje iznenaĊenjem što me vide, tako da pomislih skoro da sam ja ĉudovište. Stavi me na svoja leĊa i povede me u svoj grad. Bio sam vrlo iznenaĊen kada shvatih da su to pravi ljudi, koji su hodali na sve ĉetiri noge. Kada me ljudi primetiše uzmakoše i videše kako sam mali — većina njih bila je visoka 12 kubita — i kada sam stao na dve noge nisu mogli verovati da sam ja ĉovek. Oni su smatrali, izmeĊu ostalog, da je priroda dala ĉoveku dve noge i dve ruke i da ih ĉovek koristi na isti naĉin kao i ţivotinje. Razmišljajući kasnije o ovome shvatih da njihova koncepcija o telu nije sasvim ĉudnovata, posebno razmatrajući to da i naša deca idu na sve ćetiri kada nemaju drugo uĉenje do prirodnog. Oni se diţu na noge kada ih njihove dadilje stave u šetalice i kada ih priveţu remenjem da ih spreĉe da se vrate na sva ĉetiri uda, što je najopuštenija pozicija za naše telo. Koliko sam kasnije mogao zakljuĉiti rekli su da sam ja verovatno ţenka ili kraljiĉina omiljena ţivotinja. U takvom stanju ili neĉem sliĉnom odveden sam do gradske dvorane. Po poloţaju i po buci i ljudi i magistrata shvatih da su raspravljali meĊu sobom šta bih mogao biti. Pošto su dugo priĉali, graĊani u pratnji ĉuvara upitaše većnike da me pozajme njima dok me kraljica ne odvede u muški deo. To nije predstavljalo problem. Krotitelj ţivotinja odveo me je kući sa njim. Poduĉio me je da delam kao neki majmun, da pravim zapanjujuće tikove i pravim grimase. Sakupljao je novac pred vratima kada ja doĊoh na popodnevnu zabavu. Konaĉno, nebesa su ţalila zbog nesreće i bila su besna što vide da je hram njihovog gospodara tako profan. Trajalo je to jedan dan, kada naiĊoh i pozabavih se posmatraĉina uţeta uliĉnog zabaljaĉa, a jedan posmatraĉ me je gledao vrlo intezivno i onda me upita ko sam — na Grĉkom. Bio sam vrlo iznenaĊen što ĉujem da neko govori nalik ljudima u mom svetu. Postavio mi je nekolko pitanja. Odgovorih mu i uglavnom mu rekoh o svom poduhvatu i onome što mi se desilo za vreme putovanja. I ovde, kao i tvom svetu postoje neprosvećeni ljudi koji ne tolerišu razmišljanje na koje nisu navikli. Ali shvati da ćeš ovde biti tretiran isto kao i tamo. Ako neko iz ovog sveta doĊe u tvoj uz drskost da se nazove ĉovekom vi uĉeni ljudi moţete ga smatrati za ĉudovište ili majmuna kojeg ja zaposeo Đavo. I dodao je da je od kada me je video shvtatio da sam ja ĉovek, jer je jednom putova u svet odakle sam ja. Rekao je da moj svet nije Mesec: ja sam bio sa Gaula; jednom je odseo u Grĉkoj, bio je poznat kao Sokratov duh; posle smrti tog filozofa vratio se tutoru ui Epamindonanu na Tibetu; tada je otišao u Rim, gde ga je pravda spojila sa Katom mlaĊim a posle njegove smrti sa Brutom. Sve te velike liĉnosti nisu ništa liĉno ostavile svetu osim slika svog ţivota. Sa svojim društvom vratio se u hramove ili ponekada u divljine. SF almanah TERRA No. Sigurno ste ĉuli o nama: zovu nas Orakli, nimfe, vile, kućni duhovi, lemuri, larve, lame, duhovi, vodene nimfe, inkubi, senke, duhovi mrtvih, spektrima i duhovima. Nameravao je da povede rat protiv Germanije a ja sam mu zabranio da ide tamo. U poslednjih stotinu godina nauĉuo sam da putujem u vaš svet. Puno vremena proveo san u Evropi i razgovarao sa ljudim koje sigurno poznajete. IzmeĊu ostalih jednom sam bio sa Kardanom dok je radio u svom studiju. Poduĉio sam ga nogim stvarima. Kao zahvalnost obećao mi je da ĉe reći potomstvu od koga je prihvatio ĉuda o kojima je nameravao da piše. Poduĉio sam ih nekim tehnikama i principima pretvaranja prirode, što je bez sumnje dovelo do toga da ih obiĉni ljudi snatraju ĉarobnjacima. Kada je bio pod inkvizivijom u Rimu bio sam jedini koji mu je rekao da prilagodi svoje lice i telo u skladu sa normalnim izrazima i stavovima onih koji ne poznaju njegove misli. Ali imitirajući ih fiziĉki mogao se osveţiti mislima svojih protivnika koji bi bili u istoj situaciji. Na taj naĉin mogao je upravljati svojim mislima bolje nego kada ih ne bi poznavao. Na moju sugestiju poĉeo je da radi na knjizi koju smo nazvali In sensu rerum. Ovaj poslednji je pisao puno kao filozof o tome kako su prethodni ţiveli. TakoĊe sam sreo brojne druge ljude koje vaš svet tretira kao boţanstva ali u njima nije našao ništa do brbljanja i ponosa. I naravno da je sramota da veliki ljudi vaše nacije prepoznaju ţivost koju je on posedovao ali nisu je voleli. Ĉuvam svoje pohvale za njega; on je bio duh svim svojim srcem. Naravno neću reći njegovo ime, jer sam siguran da će on to smatrati kao neoprostivu indiskreciju. Ipak, oĉekujem da se nikada ne vratim u vaš svet i ţelim da moja svest ĉuva svedoĉenje o istini. Zato sam pokušao da mu dam tri flašice. Prva je bila ispunjena uljem talka, druga sa projekcijom talka i treća prenosnim zlatom, pod imenom biljne soli za koje vaši alhemiĉari smatraju da obezbeĊuje besmrtnost. Neću dodavati još pohvala tom velikom ĉoveku osim toga da je bio samo pesnik, filozof i slobodan ĉovek. Svi ostali — bar oni koje sam sreo — su daleko od ljudskosti i video sam i ţivotinje koje su bolje od njih. RoĊen sam na Suncu. Ponekada naš svet postaje prenaseljen jer naši ljudi ţive vrlo dugo. Naši ljudi su skoro osloboĊeni ratova i bolesti i ponekada naši vladini zvaniĉnici šalju kolonije na obliţnje svetove. Meni je odreĊeno da idem na Zemlju i da upravljam grupom koja je tu poslata sa mnom. Tako da sam vaš svet došao iz pomenutog razloga. Sada sam ovde i neću odlaziti jer ljudi vole istinu: ovde nema pedanata; filozofi se proganjaju jedino s razlogom; a vlasti niti uĉenjaka niti većine ne nadvladava mišljenje izvršioca ako je razlog dobar kao ovi. Ukratko, jedini ljudi koji se smatraju ludim u ovoj zemlji su sofisti i govornici. Rezuiltat toga je da se kreću naokolo, ambiciozni su i puno jedu. Iako je naš svet vrlo prostran a vaš mali, i mada mi umiremo samo posle ćetiristotine godine ţivota a vi posle pola veka, moraš shvatiti da tamo nema nema puno kamenja kao u ovoj zemlji, nema puno insekata i rastinja, niti toliko ţivotinja kao insekata, niti toliko ljudi koliko ţivotinja. Na taj naĉin, ne moţe biti toliko duša koliko i ljudi zbog teškoća u stvaranju tako savršenog sastava. Odgovorio je potvrdno, imaju, ne kao naša ili nešto što mi smatramo za materijalno telo. Konaĉno, sve u prirodi je materijalnoi pa iako su i sami materijalna bića mogu nam se pokazati samo uzimajući tela koja naša ĉula mogu da opaze. Uveravao sam ga da mnogi ljudi smatraju da su priĉe koje se o njima priĉaju samo efekat snoviĊenja slaboumnih, jer se pojavljivanja dešavaju samo noću. Odgovorio je da su primorani da odmah konstruišu tela koja će koristiti. Kao rezultat toga oni ĉesto nemaju vremena da ih sasvim naĉine, osim ako ih ostave sa nedostatkom osećaja. Ponekada se to ĉuje kao glas proroĉanstva. Ponekad je to viĊenje kao sugestija ili sablast. Ponekada je to dodir, kao košmari ili noćne more. Pošto su njihova tela samo vazduh koji se zgusne na jedan ili drugi naĉin, toplota svetlosti ih uništava na isti naĉin kao što raspršuje maglu. Objasnio mi je puno interesantnih stvari uvredivši moju radoznalost i ţeleo sam da ga pitam o roĊenju i smrti, da li se pojedinci na Suncu raĊaju stvaranjem i da li umiru od nereda u njihovom temperamentu ili kvara unutrašnjih organa. Vi zamišljate ono što ne moţete shvatiti kao spiritualno ili kao da ne moţe postojati. Zakljuĉak je sasvim pogrešan; ustvari postoji milion stvari u univerzumu pa SF almanah TERRA No. Na primer, svojim ĉulima primećujem šta radi severni magnetni pol, šta diţe i spušta talase i šta postaje od ţivotinje posle smrti. Vi ljudi niste u proporciji da opazite takva ĉuda, kao što neko ko je slep od roĊenja ne moţe zamisliti lepotu predela, boje na slikama ili nijanse duge. On će ih zamišljati kao nešto opipljivo, jestivo, ĉujno ili mirisno. Ianĉe, ako bih ti objasnio šta ja osećam ĉulima koje ti nemaš ti ćeš to predstaviti kao nešto što se moţe ĉuti, videti, dodirnuti, namirisati ili okusiti ali to nije tako. Poĉeo je još jaĉe vući moje uţe i natera me na skok. Kada posmatraĉi poĉeše da se smeju i kada su se uverili da sam skoro inteligentan kao ţivotinje u njihovoj zemlji odoše kući. Posete odobrene ovim poluzvaniĉnim duhom olakšaše mi strogost i maltretiranja koja sam trpeo od svog gospodara. Bio sam u stanju da razgovaram sa još nekim osim onih koji su me smatrali za najpromišljeniju ţivotinju. I moţete shvatiti šta su mogli da urade. U ovoj zemlji korišćena su dva jezika: jedan za plemstvo i drugi za obiĉan narod. Jezik gornjih klasa sastojao se samo od razliĉitih, neartikulisanih tonova, nešto nalik našoj muzici samo bez reĉi. Svi su govoroli da je to vrlo koristan i prijatan sistem. Kada postanu umorni od priĉe ili kada ne ţele ukaljati grlo radeći te stvari, uzimaju lautu ili neki drugi instrument, koji koriste kao svoje glasove u komunikaciji svojih misli. Ponekada, kada se okupi njih petnaest ili dvadeset, raspravljaju o tehnologiji ili teškoćama u pravu u najharmoniĉnijem koncertu koji oduševljava uši. Drugi jezik, onaj koji koriste obiĉni ljudi, izraţava se drmanjem delova tela. Ali ne onako kako zamišljate, jer odreĊeni delovi predstavljaju ĉitav govor. Na primer, pokretanje prstiju, ruke, uha, usana, šake ili obraza moţe izreći ĉitave reĉenice ili paragraf. Ostali gestovi jedva odreĊuju reĉi, kao što je nabiranja obrva, opuštanje raznih mišića, okretanje ruku, tapkanje stopalima, drţanje ruke na odreĊen naĉin. Oni obiĉno idu naokolo nagi a kada govore ĉine tako brze pokrete da izgledaju kao tela koja drhte a ne kao razgovor. Duh je dolazio da me obilazi svakog dana i njegova ĉudesna konverzacija pomogla mi je da izdrţim nevolje koje sam trpeo u zarobljeništvu. Jedno jutro u moje boravište ušlo je biće koje nisam poznavao. Lizalo me je dugo a onda neţno uze moje rame u usta, jednom šapom me je pridrţavao dok nije bio siguran da me neće povrediti a onda me uze na leĊa. Iako sam uvredio biće smatrajući ga za ţivotinju bio sam smešten tako udobno da nisam imao ţelju da beţim. Inaĉe, ovi ljudi hodaju na sve ĉetiri i puno su brţi od nas; oni koji su veći mogu juriti kao los. Ipak, bio sam krajnje uznemiren jer nisam imao vesti od mog ljubaznog duha. Pošto stigosmo u smeštaj na prvoj stanici putovanja ĉudio sam se kuhinji u taverni gde ĉeka spreman ruĉak. Moj nosaĉ, ĉije lice je bilo vrlo mlado i prijatno, priĊe i nasmeja se. Stavio je dva prednja stopala oko mog vrata. Bio sam toliko iznenaĊen ĉaitavim meseĉevim svetom, svim to što mi se desilo i da je sve što sam video samo magija. Kao što sam obećao otišao sam juĉe da uzbunim kralja u vezi tvoje nesreće. Prevalio sam tri stotine liga u osamnaest sati. Bio sam ovde u podne da te saĉekam ali... Juĉe si bio vrlo visok a danas si nizak. Juĉe si imao promukao i tih glas; danas je ĉist i jak. Juĉe si bio sedokosi starac; danas si mlad. Šta se to dogaĊa? U mojoj zemlji, mi prolazimo od roĊenja do smrti. Da li ţivotinje na ovom svetu prolaze put od roĊenja do smrti? Ili postaju mlaĊe kako stare? Zatraţio sam da odem u bolnicu i ubrzo pošto uĊoh u nju otkrih telo mladića koji je upravo predao dušu. Bunio sam se svim prisutnima da on nije mrtav i da njegova bolest ĉak nije opasna. Niko nije primetio kada sam spretno udahnuo sebe u njega. Moje staro telo odmah je palo mrtvo a ja sam stajao u novom telu. Svi su izjavili da je to ĉudo a ja ih nisam hteo prekunuti u zabludi. Odmah sam odjurio nazad i našao te tamo gde si bio zatoĉen. Moj vodiĉ odvede me u lepo nameštenu salu ali ne videh ništa za jelo. Ni jedno mesto nije bilo postavljeno a ja sam umirao od gladi. Hteo sam da ga upitam gde je postavljen ruĉak. Nisam slušao šta mi je priĉao, jer mi se u tom trenutku pribliţiše tri ili ĉetiri deĉaka, koji su bili deca našeg domaćina i vrlo ljubazno me svukoše u donji veš. Ova nova vrta ceremonije me iznenadi toliko da se nisam usudio da pitam ljubazne sluge šta to rade. Završi svoju supu a onda ćemo pojesti još nešto. Zato nisam rekao ništa o tome kako ljudi jedu u ovoj zemlji. Pošto ne znaš ništa o tome, reći ću ti da ljudi ovde ţive samo na isparenjima. Umetnost kuvanja sastoji se u zatvaranju isparenja hrane u velike, posebno pripremljene sudove. Prikupljeno je nekoliko vrsti ukusa da udovolji apetitima onih koji obeduju. Onda se sudovi otĉepe jedan za drugim dok svaki ne primi svoje punjenje. Okusićeš to, inaĉe nikada nećeš verovati da je nos bolji od zuba, ustiju i grla koja te hrane. Bilo ih je puno i bili su tako hranljivi da se za manje od ĉetvrt sata osetih sasvim zasićen. Kada završismo obed on reĉe. Dovoljno dugo ţiveo si u svom svetu ne primećujući da pekari kolaĉa i slatkiša jedu manje nego ostali stanovnici a ipak su puno deblji. Kako su postali tako debeli? Miris hrane ih neprestano okruţuje i ulazi u njihovo telo i hrani ih. Ljudi ovog sveta uţivaju u bogastvu koje je manje prikazano a puno ţivotnije jer skoro ništa od hrane ne postaje izmet, što je uzrok gotovo svih bolesti. Moţda ćeš biti iznenaĊen što si bio razoĉaran pre obeda, jer to nije obiĉaj u tvojoj zemlji. Ovde je to moda jer je telo puno prijemĉivije za mirise. Ali moram prizanti da nisam bio u stanju da se tako brzo deanimalizujem i zaista volim da okusim opipljiv komadić u mojim ustima. Rekao je da jedenje neposredno posle ruĉka moţe izazvati loše varenje. Razgovarali smo još neko vreme i onda odosmo stepenicama do kreveta. Ĉovek na vrhu stepenica nam se predstavi i pogleda nas paţljivo. Odveo me je u sobu gde je pod bio dubok tri stope, sav u narandţinim cvetovima. Moj porodiĉni duh bio je prenešen u drugu koje je bila puna karanfila i jasmina. Kada je video koliko sam zapanjen ovim ĉudom on mi objasni da je ovo vrsta kreveta u ovoj zemlji. Konaĉno smo otišli u krevet, svako u svojoj sobi, kada sam legao na cveće primetih trideset velikih, sjajnih crva ovijenih oko kristala pošto se sveće nisu koristile. Pod svetlom primetih tri ili ĉetiri deĉaka koji su me svlaĉili za ruĉak. Jedan od njih poĉe mi masirati stopala; drugi moja bedra a poslednji moje ruke. Radili su to tako vešto i mekim dodirima da sam za manje od minuta bio pospan. Sledećeg jutra, porodiĉni duh doĊe sa izlaskom sunca i reĉe. Imaćeš danas puno jaĉe telo nego što si imao juĉe. Uhvatio me je za ruku i odveo iza vrta u krĉmu. Jedno od gostioniĉareve dece nas je ĉekalo, sa oruţjem u rukama, nešto nalik našim puškam